WeBible

И видјех, и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име оца његова написано на челима својима.

И чух глас с неба као глас вода многијех, и као глас грома великога; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.

И пјеваху као нову пјесну пред пријестолом и пред четири животиње и пред старјешинама: и нико не могаше научити пјесне, осим онијех сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.

Ово су који се не опоганише са женама, јер су дјевственици, они иду за јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи првенци Богу и јагњету.

И у њиховијем устима не нађе се пријевара, јер су без мане пред пријестолом Божијим.

И видјех другога анђела гдје лети посред неба, који имаше вјечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и свакоме племену, и језику и кољену и народу.

И говораше великијем гласом: бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.

И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе.

И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великијем: ко се год поклони звијери и икони њезиној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,

И он ће пити од вина гњева Божијега, које је непомијешано уточено у чашу гњева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред јагњетом.

И дим мучења њихова излазиће ва вијек вијека; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звијери и икони њезиној, и који примају жиг имена њезина.

Овдје је трпљење светијех, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.

И чух глас с неба гдје ми говори: напиши: благо мртвима који умиру у Господу отсад. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дјела њихова иду за њима.

И видјех, и гле, облак бијел, и на облаку сјеђаше као син човјечиј, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.

И други анђео изиђе из цркве вичући великијем гласом ономе што сједи на облаку: замахни српом својијем и жњи, јер дође вријеме да се жње, јер се осуши жито земаљско.

И онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.

И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он косијер оштар.

И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше косијер оштри, говорећи: замахни косијером својијем оштријем, и одрежи грожђе винограда земаљскога; јер већ сазреше пуца његова.

И баци анђео косијер свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великога гњева Божијега.

И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце тја до узда коњма хиљаду и шест стотина потркалишта.